YOGA Fundamentals Explained

YOGA Fundamentals Explained

Blog Article

tom svoju transcendentnost. Valja zapamtiti ovu ideju koja je od suštinskog značaja za kasniju indijsku misao: svest, kao i Univerzum proizvodi su stvaralačke žudnje (kama). Ovde prepoznajemo jednu od klica filozofije sankhjajoge i budizma. Što se tiče četvrte kosmogonijske teme — razdvajanja Neba i Zemlje, Indrinog posecanja Vritre, ovaj mit je sličan Purušasukti: reč je o nasilnoj podeli jednog »totaliteta« radi stvaranja (ili ob navijanja) sveta. Tema je drevna i podložna začuđujućim reinterpretacijama i primenama. Već smo videli (§ 68), čin demijurga Indre koji zgromi i raskomada prvobitnog Zmaja predstavlja obrazac tako različitih dela kao što su građenje neke kuće ili govorničko nadmetanje. Navedimo najzad i Stvaranje kao čin nekog Božanskog Bića, »Univerzalnog majstora«, Visvakarmana (Rigveda, X, 81) koji svet oblikuje kao vajar, kovač ili drvodelja. Ali ovaj mitski motiv, čuven i u drugim religijama, vedski pesnici vezuju za temu Stvaranja-žrtve, koju je proslavila Purušasukta. Mnoštvo kosmogonija slaže se sa brojnošću predanja koja se tiču teogonije i porekla čoveka. Prema Rigvedi, bogove su ili rodili prvobitni par Nebo i Zemlja, ili su se oni izdvojili iz prvobitne vodene mase odnosno iz ne-Bića. U svakom slučaju, njihova egzistencija započinje posle stvaranja sveta. Jedna kasnija himna (Rigveda X, 63, 2) pripoveda kako su bogove rodili boginja Aditi, Voda i Zemlja.

hovnu vlast nad svetom (up. Zevs — Tifon). Pobeda boga obezbeđuje i napredak zemlje. Možemo pretpostaviti da je mit, pre »folklorizacije«, »vladavinu zmaja« prikazivao kao period of time »haosa«, koji dovodi u opasnost exact izvore života (Zmaj podjednako simbolizuje i »delatnu moć« i mračnu silu kao što su suša, ukidanje pravila i smrt.)

istovremeno i kosmički, i liturgijski, i moralni. 22 Ne postoji nijedna himna posvećena riti ali se sam taj izraz često navodi (više od trista puta u Rigvedama). Obznanjuje se da je stvaranje bilo obavljeno u skladu sa ritom, ponavlja se da bogovi deluju prema riti, da rita podjednako uređuje i kosmičke ritmove i moralno ponašanje. Isti princip podjednako vlada kultom. »Sedište rite« je na najvišem nebu ili na žrtveniku vatre. Varuna je, dakle, bio odgajen u »kući« rite i objavljuje se da on voli ritu i svedoči za ritu. Nazivan je »Bogom rite«, i govorilo se da je ova univerzalna, sa istinom poistovećena norma bila »utemeljena« u njemu. Onaj ko gazi zakon, odgovoran je pred Varunom i uvek je Varuna i samo on taj koji uspostavlja purple poremećen iz greške ili iz neznanja. Krivac se nada oproštaju posredstvom žrtava (koje je, uostalom, propisao sam Varuna). Sve ovo osvetljava njegovu strukturu boga-kosmokrate. S vremenom, Varuna će postati deus otiosus, koji se zadržava pre svega u erudiciji izvođača obreda i u religioznom folkloru. Ipak, njegove veze sa idejom sveopšteg poretka bile su dovoljne da mu obezbede značajno mesto u istoriji indijske duhovnosti. 23 Na prvi pogled izgleda paradoksalno da je čuvar ceremony istovremeno blisko povezan sa majom. Veza je, međutim, razumljiva ako se vodi računa o činjenici da kosmička kreativnost Varune isto tako ima jedan vid »čarobnog«. Postoji saglasnost da izraz maja potiče od korena maj, »menjati«.

metičke spekulacije. Naglasimo samo da je uzor ljudske androginije božanska dvopolnost i da je to shvatanje zajedničko izvesnom broju kultura. 7

Tako se gvožđe pokazuje kao sredstvo da se nešto »napravi brže«, ali isto tako i da se napravi nešto drugo od onoga što je već postojalo u Prirodi. Iz tog razloga su u drevnim društvima topioničari i kovači, pored šamana, vidara i čarobnjaka, važili za »gospodare vatre-esme, podjednako ritualno kao što se pratila misa u susednoj kapeli«.sixty two Kontinuitet je takođe potvrđen i u vezi s nekim drugim osobenim izrazima stare kritske religioznosti. Ser Artur Evans je naglašavao povezanost kulta drveta i obožavanja svetog kamenja. Slična čvrsta veza postoji u kultu Atene Partenos u Atini: jedan stub je povezan sa svetim drvetom (maslinom) i sa sovom, pticom koja je znamenje ove boginje. Evans je osim toga dokazao da je kult stubova preživeo sve do naših website vremena: na primer, sveti stub iz Tekekije pored Skoplja, replika minojskog stuba, podjednako su obožavali i hrišćani i muslimani. I u klasičnoj Grčkoj, gde su izvori obožavani kao Nereide, nalazimo verovanje da su sveti izvori povezani sa boginjama; ono se zadržalo i do naših dana — vile se i dalje zovu Nereide. Nema potrebe navoditi još primera. Podsetimo samo da je odgovarajući proces kontinuiteta drevnih religioznih struktura m

šator verovatno, kao i kod Arapa, prekrivao kovčeg. Kao lavatory otaca nekada, Jehova je vodio svoj narod. Kovčeg simbolizuje to nevidljivo prisustvo; ali nemoguće je doznati šta je on sadržavao. Prema tradiciji, Mojsije je umro u moavskim stepama, ispod Jerihona. Jehova mu je pokazao Kanaansku zemlju: »Pokazah ti je da je vidiš očima svojima, ali u nju nećeš ući« (Zakoni ponovljeni, 34: four; up.

ovih iskonskih slika u vezi sa vatrom; takvo je, na primer, shvatanje tvoračke božanske igre (lila) koje se objašnjavalo »igrom« plamena. Što se tiče izjednačavanja vatre (svetlosti) i uma — ono je svuda rasprostranjeno. 39 Ovde najbolje možemo prosuditi značaj Agnija u indijskoj religiji i duhovnosti; on je podstakao bezbrojne kosmo-biološke meditacije i spekulacije, olakšao je sinteze koje teže svođenje brojnih i različitih planova na jedan jedinstveni i osnovni princip. Naravno, Agni nije bio jedini indijski lavatory koji je pothranjivao takve snove i razmišljanja, ali se on nalazi na prvom mestu.

Moguće je, međutim, utvrditi vrlo značajan kontinuitet između dve vokacije: »šamanske« i apolonske. Smatra se da šamani pronalaze ono što je sakriveno i da znaju budućnost; vizije, Apolonov prvenstveni dar, daruju vernicima boga te iste opsene. Sasvim kao u nekim sibirskim šamanskim tradicijama, »vizije« koje dodeljuje Apolon razvijaju um i navode na meditiranje; najzad, 1 dovode do »mudrosti«. Valter Oto (Walter Otto) primećuje da je sticanje okultnih znanja »uvek povezano s nekim zanosom duha« 21 a to je posebno tačno za šamanski zanos. Ovo objašnjava i vrhunski značaj koji muzika i poezija imaju u obe tradicije. Šamani pripremaju svoj zanos pevajući i udarajući u bubanj; najstarija srednjoazijska i polinezijska epska poezija je za uzor imala doživljaje šamana tokom njihovih ekstatičkih putovanja. Osnovni Apolonov atribut je lira; svirajući, on ushićuje bogove, divlje životinje, pa čak i kamenje (Euripid, Alkest, 579 i dalje; Apolon sa Rodosa, I, 740). Luk, drugi Apolonov atribut, takođe predstavlja deo šamanske opreme, ali njegova obredna upotreba nadilazi sferu šamanizma; simbolika luka je raširena posvuda. Apolon je »onaj koji udara izdaleka«: isti se epitet, međutim, primenjuje i za Ramu, Budu, i druge mitske junake i likove. Ali grčki duh je sjajno revalorizovao ovu staru temu, kao što je preobrazio i šamanske tehnike i simboliku.

thanks for interesting within our solutions. We are a non-gain team that run this Site to share paperwork. we'd like your assist to maintenance this Internet site.

Ezoterija (grč. ezotheo „nutarnji“) skup je učenja i znanja koja se bave proučavanjem zakonitosti vidljivih i nevidljivih svjetova. Taj pojam označava i tajni oblik religijskih učenja.

U stvari, jedna civilizacija koja obuhvata kulturu žita i ječma, i pripitomljavanje ovaca, stoke i svinja, istovremeno su pojavljuje oko ~7000. godine ili nešto ranije, na obalama Grčke i Italije, na Kritu, u južnoj Anadoliji, Siriji i Palestini i području plodnog polumeseca. Na osnovu datuma do kojih se došlo metodom radioaktivnog uljenika, ne može se tvrditi kako se ovaj kulturni kompleks pojavio u Grčkoj docnije nego u području plodnog polumeseca, u Siriji, na Siciliji ili u Palestini. Još ne znamo šta je bio »početni podsticaj« ove kulture. forty three Ali, nema ni arheoloških dokaza koji bi ukazivali na priliv doseljenika iz Male Azije, koji su već imali uzgajane biljke i domaće životinje.forty four Kakvo god bilo njeno poreklo, »drevna evropska civilizacija'« razvijala se u originalnom pravcu, po kojem se podjednako razlikuje od kultura Bliskog istoka kao i od kultura srednje i severne Evrope. Između —6500. i ~5300. godine došlo je do snažnog kulturnog razvoja na Balkanskom poluostrvu i u srednjoj Anadoliji. Veliki broj predmeta (pečati s ideogramima, ljudske i životinjske figure, teriomorfne vaze, slike božanskih maski) ukazuju na obredne aktivnosti. Oko sredine šestog milenijuma, povećava se broj sela zaštićenih opkopima ili zidinama, koja mogu da 43

S druge strane, bilo bi nesmotreno poverovati da su nam vedski tekstovi preneli »prvobitnu strukturu« Rudre-Šive. Treba se uvek setiti da su vedske himne i brahmanski spisi bili sastavljani za elitu, za aristokratiju i sveštenike, i da je značajan deo religioznog života arijskog društva bio sasvim nepoznat. Ipak, promocija Šive u položaj Vrhovnog boga hinduizma, ne može se objasniti njegovim »poreklom«, bilo ono arijsko ili narodno. Reč je o jednoj tvorevini čiju ćemo originalnost prosuditi analizirajući indijsku religioznu dijalektiku, onakvu kakva se pojavljuje kroz neprekidna ponovna tumačenja i ocene mitova, obreda i božanskih oblika.

Dodajmo da je veoma značajna identifikacija jednog zajedničkog indoevropskog motiva u mitologiji o Heraklu, jer je u Grčkoj trodelna ideologija bila veoma rano raščlanjena, što je rezultat simbioze s egejskom kulturom. twelve

Budući da su oba pojma po definiciji i sadržajno bliska, teško ih je razlikovati. U širem smislu, svaki ezoterizam uključuje i okultizam, odnosno pojam ezoterija je sadržajno obuhvatniji.

Report this page